U 30 evropskih zemalja sa visokim prihodima godišnji društveni trošak za demenciju je preko 221 milijardu evra, pri čemu porodice i neplaćeni neformalni negovatelji snose najveći deo tereta. Ovo su rezultati nove studije objavljene u časopisu „Journal of Alzheimer’s Disease“. Studiju je vodio prof. Ričard Dodel, neurolog i gerijatar sa Univerziteta Duizburg-Esen (Nemačka), a među koautorima je i Žan Žorž, izvršni direktor Alchajmer Evrope.

Istraživanje je deo inicijative „Troškovi bolesti u neurologiji u Evropi“ (COIN-Eu), koju vodi Evropska akademija za neurologiju (EAN), a koja ima za cilj da proceni društveni i ekonomski teret glavnih neuroloških stanja širom Evrope.

Za ovu analizu, istraživači su sproveli sistematski pregled 45 evropskih studija o troškovima demencije objavljenih između 2010. i 2023. godine, u kombinaciji sa procenama prevalencije iz studije „Globalni teret bolesti 2021“. Otkrili su da je 58% ukupnih troškova vezanih za demenciju povezano sa neplaćenom negom koju pružaju članovi porodice, prijatelji i drugi neformalni negovatelji, što ističe značajan uticaj demencije izvan samih zdravstvenih sistema. Primetno je da je neplaćena neformalna nega (128 milijardi evra godišnje) premašila direktne troškove zdravstvene zaštite (93 milijarde evra), što ističe često skriveni doprinos porodica i negovatelja.

Studija je procenila da je približno 8,8 miliona ljudi živelo sa demencijom u evropskim zemljama sa visokim prihodima 2019. godine, a troškovi vezani za demenciju ekvivalentni su oko 1,6% regionalnog BDP-a, što ističe rastući uticaj ovog stanja na zdravstvene sisteme, ekonomije i porodice.

Prosečni godišnji društveni trošak po osobi koja živi sa demencijom procenjen je na 25.200 evra, iako su postojale značajne varijacije širom Evrope. Zajedno, Francuska, Nemačka, Italija, Španija i Velika Britanija činile su približno 68% ukupnog procenjenog ekonomskog tereta, što odražava veličinu njihove populacije i potrebe za negom za demenciju.

Istraživači takođe napominju da nalazi potvrđuju pozive za standardizovanijim pristupima merenju troškova povezanih sa demencijom – posebno doprinosa neformalne nege – kako bi se poboljšala poređenja između zemalja i ojačalo buduće planiranje i kreiranje politika u zdravstvu.

Prof. Ričard Dodel, glavni autor studije, prokomentarisao je: „Kako stanovništvo Evrope nastavlja da stari, možemo očekivati da će se broj ljudi koji žive sa Alchajmerovom bolešću i drugim oblicima demencije značajno povećati u narednim godinama. Jedan od najupečatljivijih nalaza ove studije bio je obim neformalne nege koju pružaju porodice i prijatelji. Iako su troškovi zdravstvene zaštite značajni, veći deo tereta pada na neplaćene negovatelje, čiji se doprinos često zanemaruje uprkos tome što je neophodan za podršku ljudima koji žive sa demencijom.“

Žan Žorž, izvršni direktor Alchajmer Evrope, prokomentarisao je novoobjavljeno istraživanje: „Sa stalnim starenjem populacije, broj ljudi koji žive sa demencijom će naglo porasti u narednim godinama. Naš nedavni izveštaj „Prevalencija demencije u Evropi 2025“ predviđa povećanje demencije od 64% širom Evrope do 2050. godine, a ekonomski teret povezan sa ovim stanjem će naravno rasti zajedno sa ovim brojkama, tako da je od vitalnog značaja da zemlje budu spremne.

Troškovi zdravstvene zaštite su značajni, ali uticaj nije samo finansijski, a nalazi ove nove studije jasno pokazuju da većinu tereta snose neplaćeni negovatelji, uglavnom članovi porodice, čiji vitalni doprinos često ostaje nepriznat.

Donosioci odluka, kako na evropskom tako i na nacionalnom nivou, moraju dati prioritet demenciji i osigurati da se ona rešava u svim oblastima zdravlja, istraživanja, politike invaliditeta i podrške neformalnim negovateljima. Moraju da obezbede da je podrška dostupna ljudima sa demencijom i negovateljima, i da povećaju ulaganja u infrastrukturu za negu, usluge podrške i blagovremenu dijagnozu, kao i da sprovedu ciljane strategije prevencije zasnovane na poznatim modifikovanim faktorima rizika.“

Celu studiju „Ekonomski teret demencije u Evropi: COIN-Eu demention“ možete pročitati ovde: https://journals.sagepub.com/doi/10.1177/13872877261465575