11 apr 5 saveta za lakši život sa demencijom

Život sa demencijom predstavlja velik izazov – i za obolelog i za porodicu. Ali uvek možemo da se prilagodimo tako da život sa demencijom bude nešto lakši.

Fotografija: Marc A. Sporys/Unsplash

Ljudi koji se suočavaju sa nekom vrstom demencije, bilo da sami dobiju dijagnozu bilo da je demencija dijagnotikovana njihovom najbližem, često smatraju da je ta dijagnoza kraj njihovog života.

Demencija je teška bolest i, kao što stalno ističemo mi, u SUAB-u, ona utiče ne samo na obolelog nego i na njegovu porodicu. I da, život i obolelog i svih članova njegove porodice će se promeniti.

Ove promene niko nije mogao da predvidi, one su iznuđene bolešću. Ipak, ne znači da je život sa demencijom nemoguć.

Nakon dijagnoze, ljubav prema obolelom članu porodice jeste osnova bez koje se ne može, ali ona nije dovoljna. Promene u životu cele porodice su neminovne, ali one ne bi trebalo da budu stihijske.

Evo nekoliko saveta za lakši život sa demencijom. Neki od ovih saveta deluju logično, zdravorazumski, ali ih često prenebregnemo u borbi sa teškom svakodnevicom života sa demencijom. Drugi, baš zbog težine samog problema, mogu delovati beznačajno, ali nije tako. Prihvaćeni i utkani u svakodnevni život, oni olakšavaju funkcionisanje obolelog i osobe/a koje o obolelom brinu.

Saveti za lakši život sa demencijom

1. Usredsredite se na čoveka, ne na bolest

Kada posmatrate svog bližnjeg obolelog od demencije, fokusirajte se na ono što vam se dopada i što volite kod te osobe, a ne na bolest i njene simptome. Kada neko nama blizak oboli od demencije, često se dešava da se neprekidno razmišlja o svemu onome što je usled bolesti izgubljeno.

Vaši životi su promenjeni, a obrasci koje ste stvarali godinama mogu postati sasvim drugačiji. To je samo po sebi teško. Međutim, dok su neke stvari nepovratno nestale ili su se promenile, osoba koju volite je još uvek tu.

Setite se svega što ste doživeli zajedno. Kada imate na umu šta vam osoba obolela od demencije znači, lakše je da se shvati i prihvati zašto je potrebno da svoj život prilagodimo.

2. Poklonite pažnju sposobnostima i veštinama koje su još uvek prisutne

Obratite pažnju na ono što je osoba obolela od demencije još uvek sposobna da uradi. Nemojte neprekidno biti fokusirani na ono što više nije u stanju da izvede.

Bez obzira na to u kakvom ste odnosu sa dementnom osobom (da li vam je supružnik, roditelj, baka ili deka, roditelj supružnika…) sigurno je da ste razvili neke obrasce ponašanja koji su zasnovani na vrlinama i manama obe strane.

Kada vaš bližnji više nije u stanju da uradi ono što je uglavnom ranije radio, kao što je sređivanje kuće ili bavljenje finansijama domaćinstva, deluje kao da je to još jedna u nizu obaveza koja je pala na vaša leđa.

Nije lako prihvatiti ove promene i prilgaoditi im se. Međutim, ne treba smetnuti sa uma da osoba obolela od demencije još uvek može da obavlja neke poslove.

Nije uvek lako. Treba, međutim, razvijati osećaj poštovanja prema naporima osobe sa demencijom da nešto obavi, kao i ceniti ono što ume, uz pomoć ili samostalno, da učini. Ovo dodatno učvršćuje povezanost sa bližnjim obolelim od demencije.

3. Planirajte unapred

Nastavite da se bavite onim aktivnostima koje vas raduju, ali planirajte unapred. Mnogima je mnogo lakše da se prepuste, nego da planiraju. Većina razmišlja o onome što treba da uradi tek kada to dođe na red.

Razmišljanje unapred i planiranje, međutim, ima veliki značaj kada se živi sa osobom obolelom od demencije. Pri planiranju, naravno, treba imati u vidu mogućnosti osobe i ono što bi njoj mglo da predstavlja izazov.

Neke aktivnosti će, na primer, podrazumevati potrebu da se dementna osoba presvuče nakon njih, u nekim slučajevima će biti potrebno obezbediti uslove (tišinu i mir) da se naša draga osoba o kojoj brinemo, “oporavi” i napuni baterije. Ako treba da se ide na kraći put, dobro bi bilo isplanirati prisustvo još nekih ljudi. Manja grupa ljudi koji nas podržavaju olakšava ono što bi moglo predstavljati značajan izazov za osobu obolelu od demencije.

Ovo su samo neki od primera koji pokazuju da je planiranje važno i, iako u početku iziskuje dodatno vreme, na kraju štedi i vreme i snagu negovatelja.

4. Obezbedite tim ljudi koji će podržati i vas i obolelog od demencije

Bilo da je dementna osoba o kojoj brinete vaš supružnik, roditelj, brat ili sestra, baka ili deka ili neko drugi, u nekom trenutku će oboma biti potreban i neko drugi.

Što pre počnete da pravite svoj tim za podršku, to bolje. To će omogućiti osobi o kojoj brinete da provodi neko vreme sa drugim ljudima bez vašeg prisustva. Na ovaj način ćete obezbediti i sebi vreme da napunite sopstvene baterije, bilo u samoći, bilo u okviru svoje sopstvene grupe za podršku.

Stvaranje grupe ili grupa ljudi za podršku vama i vašem bližnjem nije lako. Ali je neophodno. Prevaziđite, što pre, uzdržanost, stid, povučenost… Tražite pomoć od ljudi oko sebe – za sebe i za osobu o kojoj brinete.

Demencija nije stvar izbora. demencija je bolest koja iziskuje angažovanje velikog broja ljudi. Niko ne može sam i niko ne sme da bude sam.

Ovo je i osnovna ideja iza nastanka Srpskog udruženja za Alchajmerovu bolest.

5. Učite o bolesti i razvijajte svoje veštine

Postoji velika razlika između ljubavi prema osobi koja je obolela od demencije i razumevanja bolesti i onoga kroz šta ta osoba prolazi. (V: Pola sata u koži osobe koja ima demenciju (kako je to imati demenciju)

Postoji i velika razlika između razumevanja šta se dešava i sposobnosti da se oboleloj osobi pruži podrška i pomoć.

Učite, informišite se, povezujte se sa drugima…