Srpsko udruženje za Alchajmerovu bolest i HHU „Hleb života“ danas su u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu priredili javni događaj za preko stotinu sugrađana, predstavnika institucija sistema, obolelih i članova udruženja, kako bi podigli svest javnosti o bolesti, njenom uticaju na porodice i zajednicu i skrenuli pažnju na izazove sa kojima se suočavaju oboleli, njihovi srodnici i negovatelji koji brinu o njima i kako bi ukazali na neke od pravaca prevazilaženja problema i poboljšanja položaja obolelih i njihovih porodica.

Prof. dr Smiljana Popović Kostić,neurolog sa Neurološke klinike VMA u svom obraćanju naglasila je: „ Da je prevencija ključna – smanjenje faktora rizika ne samo da odlaže početak bolesti, već može poboljšati ishod već manifestne bolesti. Rana dijagnoza daje šansu terapiji, jer nove terapije deluju samo ako se primene na vreme, u ranim fazama bolesti.

Lečenje Alchajmerove bolesti zahteva integrativni pristup. Podjednako su važne i nefarmakološke intervencije: kognitivni treninzi, radna terapija, fizikalna terapija, logopedski tretmani i podrška negovateljima u specijalizovanim dnevnim centrima i servisima lokalnih zajednica. Time se produžava funkcionalnost bolesnika, olakšava život negovateljima i smanjuje potreba za institucionalizacijom. To su ulaganja koja dugoročno donose I finansijsku i ljudsku korist celom društvu“

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković u svom izlaganju je naglasila da su pravo na lečenje, negu i druge vrste podrške osnovna ljudska prava i moraju biti dostupna svima pod jednakim uslovima. Ova bolest se često u svakodnevici svodi na zaboravnost, koja je zapravo normalni deo procesa starenja, a ne gubitak sećanja – što je mnogo ozbiljnije i jedan od simptoma bolesti. Ali rekla bih pre da se zaboravnost u ovom kontekstu više odnosi na stanje društva.

Nadežda Satarić, predsednica SUAB-a ukazala je da je negovanje osobe sa demencijom zahtevnije od negovanja osoba sa fizičkom bolešću, da taj posao nije dovoljno cenjen i vrednovan i da je ceo teret brige prepušten porodici, a u okviru porodice, je uglavnom na ženi. Zato je neophodna preraspodela brige o obolelima kako unutar porodice tako i između porodice i zajednice. Odala je počast svim članovima porodica, koji brinu o svojim bližnjima obolelim od demencije i profesionalnim negovateljima koji rade u ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite.

Naglasila je da kod nas u Srbiji, gde živi 140.000 ljudi sa nekim oblikom demencije, pitanje rehabilitacije nije sistemski rešeno, nedostaju preko potrebne, dnevne usluge u zajednici za obolele i srodnike koji o njima brinu, poput dnevnih centara za obolele, predah smeštaja, Alchajmer kafea, grupa podrške za negovatelje, savetovališta za srodnike. Usluge koje pružaju udruženja građana, volonterski ili projektno, su dragocene ali nedovoljne. Svakodnevneo čujemo reči srodnika:“Ostali smo sami i zaboravljeni nakon dobijanja dijagnoze za dragu osobu“.

Naša poznata glumica Katarina Radivojević, je pročitala poruke Kristine Bajden koja živi sa demencijom 20.godina (od svoje 46.godine) i odrecitovala pesmu Kol Blejka, „Moja žena, moj život“ koju je napisao svojoj supruzi koja živi sa demencijom a on je neguje osam godina.

U Anketi koja je sprovedena na temu“ Pitaj o demenciji/ Pitaj o „Alchajmeru“, postavljemo je mnoštvo pitanja a izdvajamo najčešća:

• Kada će lokalna samouprava Beograd razviti i finasirati dnevne boravke za obolele?
• Zašto je tako teško dobiti novčani dodatak za pomoć i negu drugog lica za osobe sa demencijom’
• Da li postoji mogućnost da se prevencija i rehabilitacija uključe u protokole lečenja obolelih od demencije i Alchajmera?
• Zašto država nema više objekata za domski smeštaj obolelih od demencije
• Zašto država ne sprovodi ni jednu od dve mere za starije sa mentalnim poremećajima koje su predviđene u Akcionom planu za sprovođenje programa o zaštiti mentalnog zdravlja za 2019-2026godinu

Ključna poruka sa ovog skupa je: „Nacionalna strategija za borbu protiv demencije od ključnog je značaja – kao okvir koji povezuje zdravstvene i socijalne servise, omogućava edukaciju, rano prepoznavanje bolesti i sveobuhvatnu podršku obolelima i njihovim porodicama.

U pratećem programu „Igre i pesme za pamćenje“, će učestvovati članovi ansambla „Hleb života“, članovi folklorne grupe „Jeleče“ sa Novog Beograda i Hor studentkinja sa odseka za muzičku pedagogiju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu.

U Beogradu, 19.septembra 2025.

mr Nadežda Satarić,predsednica SUAB-a

Foto Ana Batrićević