Život je za mene moja divna žena,
Ona i ja, nikada nismo bili sveta dva.
Ali, demencija je ta koja razdvaja.
Izgubili smo zajedničko juče i sutra.
Možda je sada još tu, ali nekada ni njega nema.
Sećanja ne postoje više,
Demencija sve polako briše.

Prihvati to i živi u trenu
Pesma, igra, sve je to šansa za tvoju ženu.
Da podeliš ljubav, da daš oslonac toj divnoj ženi.
I ne gledaj oblak koji se nadvija nad tobom i preti
Ti si jači i ne daš mu tvoju veliku ljubav odneti.
Čitaj joj, reči koje joj možda ništa ne znače,
I sam si i zajedno ste, zauvek!

Nemaš čemu da se nadaš, ali pred njom ne smeš da padaš.
Demencija nije laka, možda je gora i od raka.
Ti moraš ostati jak na putu koji nije lak.
Poljubac joj daj, i ljubav će opet biti tu
Život je čudo nek ona oseti da sam je voleo ludo.

Napisao Kol Blejk, prevela Sladja Pavkovic. Kol je već osam godina negovatelj svoje supruge Širli. Još uvek igraju jednom nedeljno i idu na hor. Ona ne govori ali peva i igra.

Foto: Ana Batrićević