Još uvek želim da se radujem, da budem uzbuđena zbog lepe ideje koju treba ostvariti, koja slavi aktivne ljude čiji koraci zvone jako, jer žele da idu napred boreći se za svoja verovanja, a pogotovo kada ta verovanja nisu hirovita, nego pomažu ne samo posebnoj osobi, jednoj porodici ili narodu, nego celom čovečanstvu.
Takva jedna organizacija poput Alzheimer Europe ozbiljno radi na mnogim frontovima kako bi ljudi sa demencijom dobili bolje uslove života u svakom smislu, počevši od rušenja predrasuda o ovoj sve češćoj bolesti koja postaje epidemija XXI veka.

Svake godine na svetu oko deset miliona ljudi oboli od neke vrste demencije. Zbog surovih i nepravednih predubeđenja o ovoj bolesti, često, oboleli ne žele da prihvate svoju bolest i počnu pravovremeno lečenje. Njihove porodice postaju žrtve nerazumevanja i društvene izolacije. Takođe, neprikladna sredstva i malobrojna mesta gde mogu da dobiju potrebnu zdravstvenu negu, društvenu pomoć i podršku, otežavaju život obolelih. Manjak efektne preventive, nedostatak usredsređenih socijalnih zakona i nalaženja pravnih puteva za bolje delovanje u društvu na svim nivoima, postaju kočnica ne samo za ljude koji dobijaju ovakve dijagnoze nego i za društvo u celini.

Godišnji sastanak ove složene i već prepoznate organizacije se održao ove godine u Briselu. Predstavnici iz mnogih zemalja Evrope su se sastali da, između ostalog, čuju godišnji izveštaj o radu u prethodnoj godini, finansijskom zdravlju organizacije, koliko je aktivnosti pokrenuto, šta se uradilo na temu prevencije od demencije i Alchajmera, koliko je kliničkih izučavanja sprovedeno ili se još uvek sprovodi u Evropi, šta se dešava na polju veštačke inteligencije, koliko će digitalna pomagala da unaprede dijagnostiku, kao i kako da se lako nađu sve potrebne informacije o ovoj bolesti.

Bila mi je čast da predstavljam Srbiju, kao jednu od pet zemalja (pored Severne Makedonije, Litvanije, Ukrajine i Jermenije),odnosno njenu nacionalnu asocijaciju Srpsko udruženje za Alchajmerovu bolest, koje je ove godine primljeno u zvanično članstvo ove značajne organizacije, i da kao drama-terapeut predstavljam granu zdravstvene zajednice koja se često zaboravlja ili ponižava kao nevažna, a to je zajednica raznih terapeuta koji svojim kreativnim radom, koristeći nefarmaceutska sredstva, mogu značajno da poboljšaju život onih koji su oboleli od Alchajmera i demencije.

Bilo je od velike važnosti čuti i videti ministre koji sede u Evropskom parlamentu. Sabrani na neki način, oni prave pomake u socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti obolelih. Oni su se predstavili sa svojim idejama, rezultatima i novopostavljenim ciljevima u savladavanju ove, sve češće bolesti, koja postaje svakodnevna pojava, ne samo kod ljudi koji su stariji od sedamdeset godina nego i kod sve mlađeg stanovništva. Danas se beleže slučajevi dijagnoze kod sve mlađih, pa čak i kod četrdesetogodišnjaka.

Za mene, najznačajnija informacija se tiče preventivne dijagnostike koja bi trebalo, uz pomoć novoprihvaćenih lekova, da uspori simptomatski razvoj bolesti.

Srpsko udruženje za Alchajmerovu bolest i demenciju, sa svojim profesionalnim članovima iz medicinskih krugova, dobrovoljcima, sa gospođom Nadom Satarić, koja je aktivna na svim nivoima ove organizacije, čine sve da u skladu sa evropski prihvaćenim stavovima šire društvenu svest o ovoj bolesti, razbijaju negativna predubeđenja, razvijaju empatiju, šire obrazovanje o ovoj bolesti i rade na tome da se zdravstveni i društveni sistem pripremi što bolje za ovakva oboljenja. To podrazumeva stvaranje nacionalnog plana prevencije demencije kao i nacionalnog plana za lečenje demencije, da se otvore dnevni boravci za ljude obolele od demencije i da se organizuje socijalna podrška za obolele i njihove srodnike.

Bilo je impresivno videti učesnike ovogodišnjeg sastanka. Neki od njih i sami žive već mnogo godina sa demencijom. Pojedini imaju bogata iskustva sa lečenjem svojih najrođenijih. Neki poznaju bolest kao internisti, neurolozi, psihijatri, a neki su advokati, privatnici ili investitori. Takva raznovrsnost članstva pokazuje da demencija ne poznaje granice i da je neophodno naći podršku i razumevanje u svim sferama društva.

Ovakvi međunarodni sastanci inspirišu i bude želju za višeslojnom društvenom akcijom i za širenjem pozitivnih promena u porodici i društvu.

Praktikovanje igre, radovanja, i kognitivno-motoričkih vežbi u dnevnom boravku Mesne zajednice „Gazela” je veoma važna redovna aktivnost Srpske organizacije za Alchajmerovu bolest. Ponekad je mala radost samo jedna ideja koja pomera usne u osmeh. Nekad je to pesma koje se podsetimo zajedno. Radujemo se i kratkotrajnom osećaju da neko brine. Sreća je da se nečemu nadamo i da nam se neko nada. Takva grupna radovanja su neophodna da obolelim od demencije i njihovim srodnicima, ili osobama koje vode računa o njima, učine život, bar tih nekoliko sati u dnevnom boravku, lakšim.

Svaki osmeh je mala pobeda nad bezdanom praznine.