Poremećaji u komunikaciji sa osobama obolelim od demencije nastaju zbog:

• oštećenja jezičkih funkcija,
• poremećaja pamćenja,
• poremećaja pažnje,
• konfuzije i dezorijentacije.

U prvom stadijumu, osoba otežano nalazi reči i teže se priseća naziva predmeta i osoba. Ima probleme u razumevanju tuđeg govora.

U krajnjem stadijumu, u stanju je da ponavlja samo pojedine reči i slogove.

Komunikacija sa dementnim osobama je vrlo težak i mukotrpan posao, jer kod tih osoba niti bliža, niti dalja prošlost ne postoji, mišljenje je neadekvatno, njihov govor nedovoljno razumemo, oni pogrešno prepoznaju predmete ili zaboravljaju čemu služe i kako se upotrebljavaju. Komuniciramo verbalno i neverbalno (gestovi, izraz lica, intonacija govora, dodir, zagrljaj, ućutkivanje, mrmljanje, stav tela).

Mnogi ljudi s demencijom ne mogu se setiti šta se dogodilo pre 45 minuta, ali se jasno mogu setiti svog života pre 45 godina. Izbegavajte postavljanje pitanja koje se oslanja na kratkotrajno pamćenje, poput “Šta si danas jela za ručak?”. Pokušajte pitati uopštena pitanja vezana uz dalju prošlost.

Preporuke za uspešniju komunikaciju sa obolelima su:

• uvek stajati ispred obolele osobe;
• ne praviti nagle pokrete, ne prilaziti joj blizu, da se ne bi osetila ugroženom i ne bi reagovala odbrambeno;
• obavezno održavati kontakt očima sa obolelim, to poboljšava njegovu pažnju i održava neverbalnu komunikaciju;
• obraćajte se imenom oboleloj osobi, time joj pokazujete poštovanje i sprečavate da se oseća beznačajno;
• osmehujte se, budite strpljivi;
• govorite sporo, mirnim tonom i dajte obolelom razumljive naloge;
• formulišite pitanja tako da ona na njih može da odgovori sa da ili ne;
• forsirati one aktivnosti koje ona može da obavi;
• izbegavati požurivanje, ponavljati pitanje više puta istim rečima;
• koristite poznate reči i izraze;
• smanjiti na minimum buku u okruženju (omogućava bolju pažnju i razumevanje izgovorenog);
• ostanite smireni sa uznemirenom obolelom osobom, ne gubite strpljenje ako neće da kontaktira, napravite pauzu, pa pokušajte ponovo kroz par minuta;
• upotrebite humor kada je moguće (smeh snižava tenziju);
• demonstrirajte aktivnost koju očekujete od obolele osobe – češljanje, uzimanje čaše…;
• ponavljati uputstva i naloge koliko god puta je potrebno;
• razgovarajte sa obolelom osobom kao sa odraslom osobom, a ne kao sa detetom (osoba koja je tretirana kao dete, oseća poniženje);
• obratite pažnju na njen govor tela;
• osobe sa demencijom registruju emocije drugih osoba i mogu da odreaguju na bes, furstracije, ili napetost osoba iz okruženja.

Korist od adekvatnije komunikacije: lično zadovoljstvo; bolje razumevanje sa obolelim – adekvatniji tretman i smanjena uznemirenost i frustracija obolele osobe.

Ljudi sa demencijom često imaju problema sa pamćenjem i mišljenjem. Često ne mogu da skladište nove informacije i zbog toga koriste prethodna iskustva da bi razumeli sadašnjost. Stalnim upoznavanjem osobe, njenih priča, onoga što voli/ne voli i sećanja, pomoćiće Vam da joj pružite kvalitetniju negu i da imate više uspeha u obezbeđivanju komfora, efektivnom upravljanju njenim ponašanjima i u unapređivanju kvaliteta njenog života.

Tehnike za “hvatanje sećanja”

Postavljanje otvorenih pitanja: “Recite mi o..,” “Zašto?” i “Kako?” Ohrabrujte detaljne odgovore, ali se trudite da ne vršite pritisak i da ne usmeravate previše.
Zapažanja: Postavljajte pitanja u vezi sa predmetima koji pripadaju osobi, kako biste prikupili njena sećanja.
Pitajte porodicu i prijatelje: Pitajte članove porodice i prijatelje otvorena pitanja o njihovim zajedničkim uspomenama i iskustvima iz prošlosti. Pitajte za opšta sećanja i emocije, ne za detalje.

Izmene u ponašanju obolelih

Vaskularna demencija se odlikuje oštećenjem mozga kao posledice inzulta i ogleda se kroz gubitak sposobnosti i veština poput kuvanja i čišćenja, što dramatično može uticati na kapacitete. Nju mogu karakterisati i periodi lucidnosti, propraćeni periodima propadanja.

Alchajmerova bolest i druge demencije utiču na način na koji osoba misli, oseća ili se ponaša. Neka od ovih ponašanja mogu izgledati nekarakteristično ili čudno. Zbog demencije, osoba ne može da prevenira niti da kontroliše ova ponašanja.

Bes – Komunikacija sa dementnom osobom može biti teška, pa zbog toga ova osoba može koristiti bes, kao način da izrazi sebe. “Okidači” za agresivne reakcije mogu biti bol, bolest ili frustracija. Pomenite najvoljeniju osobu iz životnog dnevnika osobe ili napravite pauzu u razgovoru, kako biste promenili loše raspoloženje u dobro.

Uvek govore “ne” – Alchajmerova bolest i druge demencije utiču na sposobnost rasuđivanja, postavljanja pitanja i stvaraju teškoće u razumevanju zadataka. Zbog toga, kao i većina ljudi, kada i pitate nešto što ne razumeju ili sa čime se ne osećaju udobno, osoba sa demencijom će često odgovoriti “Ne!”. Koristite životni dnevnik kako biste pronašli lični apel kojim ćete promeniti “ne” u “da”.

Komunikacija – Ljudi sa demencijom često imaju teškoća u pisanju i govoru. On ili ona možda neće uspeti da pronađe pravu reč. Potraga za neverbalnim znakovima takođe može da pomogne.

Veoma je bitno imati “komunikacionu senzitivnost” – sposobnost iščitavanja situacije, kako bi se što bolje odgovorilo na potrebe bolesne osobe i bitno je da se odvoji dovoljno vremena za komunikaciju sa tom osobom. Često te osobe mogu sa poteškoćama čitati signale i interpretirati značenja, zato je važno da se jasno izražavamo. U pitanju je jasan govor tela usmeren prema starijoj osobi sa podesnom, neverbalnom komunikacijom i upotrebom dodira. Iskazi treba da budu formulisani jasnim, jednostavnim jezikom, bez komplikovanih reči i rečenica.

Istovremeno, neverbalna komunikacija je nekada i važnija od verbalne, posebno kao što je kontakt očima, izrazi lica, podesan dodir, visina tona i brzina komuniciranja, kao i izgled prostora u kome se komunikacija odvija: sa adekvatnim osvetljenjem, nameštajem i mestom na kom osoba sa demencijom treba da sedi.

Važan je i Vaš izgled, jer se osobe sa demencijom mogu osećati zbunjeno ili uplašeno ako vide da imate tetovaže na otkrivenim delovima tela, ekscentrični stil oblačenja ili prising na licu.

Slušanje – jezik koji ostavlja utisak konfuznosti i razdvajanja može predstavljati problem i po obolelog i po negovatelja. Uvek se zapitajmo da li “čujemo” ono šta nam se govori.

Strpljivost – ovu veštinu možemo naučiti kroz slušanje, poverenje i sposobnost da imamo kontrolu da ostanemo mirni kada se čini da okolnosti izmiču našoj kontroli.

Toplina – lična toplina i kreativnost su povezani i predstavljaju standarde protiv starosne diskriminacije, odnosno inkluzivnu komunikaciju sa onima koji prolaze kroz demenciju.

Narativni identitet – veoma je važno detaljno poznavanje životnog iskustva individue, posebno njenu prošlost, šta su joj bili hobiji dok je bila mlada, šta je radila u aktivnom periodu života, šta je volela, šta su joj bile najomiljenije aktivnosti posle penzionisanja…

Neverbalna komunikacija – potražite: osmeh – sreća; mrštenje – nelagodnost; grimasa – bol.

Bol kod obolele osobe možete prepoznati:

• Rigidni ili napeti položaj tela
• Klaćenje napred nazad ili vrpoljenje
• Povučenost
• Ne želi da je dodirnete na određeno mesto ili na određeni način
• Zadihanost
• Verbalna agresija
• Lako se isfrustrira
• Rumenilo ili bledilo u licu
• Gubitak apetita
• Poremećaj spavanja

Uobičajeni problemi u (ponašanju)

Sumanute ideje su poremećaj mišljenja po sadržaju – Vaša voljena osoba može zaboraviti da je zaboravila da je sakrila novčanik pod jastuk i postati ubeđena da je neko provalio u kuću i ukrao ga. Možda neće prepoznati svoj dom i biti sigurna da se preselila. Ponekad deluzije imaju nepoznato poreklo. One često prirodno nestaju ili postaju manje alarmantne vremenom.

Lutanje – Neki ljudi sa AB ili drugim demencijama postaju “lutalice”. Oni mogu postati zbunjeni i misliti da moraju otići negde da pronađu člana porodice… Budite pažljivi i vodite računa da vaši voljeni budu bezbedni, posebno ako idete negde sa njima.

Odbijanje – Obolela osoba može odbijati Vašu pomoć zbog ponosa ili nerazumevanja Vaše uloge. Ovo je uobičajeno kada im pomažete sa svakodnevnim aktivnostima: kupanje, češljanje, oblačenje, odlazak u toalet, jelo…

Agresija– Ljudi sa demencijom često postaju frustrirani i besni. Možda je to zbog toga što nisu u stanju da rade stvari kao što su nekada mogli, ne razumeju nas, ili su jednostavno izgubili strpljenje.
Ponavljanje – Obolela osoba može ponavljati neke reči, aktivnosti ili pitanja. Ponavljanje je obično znak da se oseća uplašeno ili nesigurno ili možda traži u okruženju nešto što joj je poznatije i prijatnije.

Uznemirenost – Obolela osoba može biti uznemirena, zbog brojnih zdravstvenih problema, dejstva lekova i drugih okolnosti koje ometaju mišljenje osobe. Situacije koje mogu izazvati uznemirenost mogu uključivati promenu dnevne rutine, preseljenje u ustanovu, ili prelaz u drugu sobu ili samo glasan TV…

Neadekvatnost ponašanja – Osoba koja je nekad bila rezervisana i tiha, može postati agresivna i glasna, mogu biti nepristojni u javnosti, i mogu biti seksualno neadekvatni – mogu vas pomešati sa svojim supružnikom.

Lažne optužbe – Obolela osoba vas može optužiti za nešto što niste uradili. Ovo obično može da bude rešeno time što se Vi izvinite ili im pažljivo ukažete da niste krivi.

Kako sa izmenama u ponašanju obolelih

Upravljanje ponašanjima koja mogu ugroziti bezbednost obolele osobe ili vas je veoma važno. Navešćemo pet metoda kako to možete učiniti:

Stavljajte osobu pred jednostavne izbore: Ovo će joj omogućiti da se smiri i da ima osećaj kontrole. Pretpostavite da osoba može da uradi zadatak, ali joj ponudite i opcije o tome kako gde i kada to može da uradi.

Izvinite se ili preuzmite krivicu: za situaciju, čak i ako nije vaša krivica. Ovim pomerate pažnju sa osobe i pomažete joj da se smiri.

Preusmeravajte: Ako osoba sa demecijom radi ili govori nešto neprimereno, preusmerite njenu pažnju na drugu temu ili aktivnost.

Uklanjajte: Ako predmet ili mesto frustriraju obolelu osobu uklonite taj predmet, odnosno odvedite osobu u drugu prostoriju.

Pravilo 30 sekundi: Odgovorite na negativno ponašanje u prvih 30 sekundi. Ovo može prevenirati eskaliranje situacije.