Odgovor Gradske uprave Beograda na Peticiju “Demencija ne bira”

SUAB je dobio odgovor Gradske uprave Beograda na Peticiju “Demencija ne bira”. Nije ohrabrujuć.

Ilustracija: Shubham Dhage/Unsplash

Srpsko udruženje za Alchajmerovu bolest – SUAB dobilo je zvaničan odgovor Sekretarijata za socijalnu zaštitu Gradske uprave Beograda na Peticiju “Demencija ne bira”. Odgovor Sekretarijata na Peticiju koju smo im uputili 21. septembra 2022. godine nije ohrabrujuć.

Mislimo da je ova konstatacija – “nije ohrabrujuć” – neupitna. SUAB će svakako reagovati i o tome obavestiti javnost. Sada želimo samo da sa dopisom koji smo dobili upoznamo građane Srbije.

Pre odgovora Gradske uprave, podsećamo na nekoliko važnih podataka:

  • Kampanja Srpskog udruženja za Alchajmerovu bolest, u okviru koje su prikupljani i potpisi za Peticiju “Demencija ne bira”, nije prva inicijativa da Grad Beograd dobije dnevni boravak za osobe obolele od demencije. Više o tome, u tekstu: Beograd – Istorija zaboravljanja
  • Peticiju “Demencija ne bira” kojom se traži ustanovljavanje prava na Dnevni boravak za osobe obolele od demencije potpisalo je 5.639 građana, među njima i brojne javne ličnosti, a iza nje je stalo i 13 organizacija civilnog društva. Tekst Peticije možete pročitati ovde: Peticija za ustanovljavanje prava na Dnevni boravak za odrasle i starije obolele od demencije.
  • Gradska sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević najavila je 20. septembra 2021. godine da će Dnevni boravak za dementne pri Gerontološkom centru početi sa radom 2023. godine. Celu njenu izjavu možete pročitati na zvaničnoj stranici Grada Beograda ovde.

Odgovor Gradske uprave grada Beograda – Sekretarijata za socijalnu zaštitu
na Peticiju SUAB-a “Demencija ne bira”

Poštovani,

Povodom obraćanja Srpskog udruženja za Alchajmerovu bolest “Seti se čoveka”, inicijativom za ustanovljavanjem prava na Dnevni boravak za odrasle i starije obolele od demencije u Beogradu, upućenog Sekretarijatu za socijalnu zaštitu Gradske uprave grada Beograda, a u cilju sistemskog rešavanja problema dnevnog zbrinjavanja ove kategorije korisnika na teritoriji grada Beograda obaveštavamo vas sledeće:

Sekretarijat za socijalnu zaštitu razmotrio je navode u predmetnom dopisu i saglasan je sa iznetim stavom koji se odnosi na potrebu sistemskog pristupa u rešavanju “problema dnevnog zbrinjavanja obolelih od demencije uz neophodan multidisciplinarni pristup u rešavanju ovako složenog problema.”

Od nemerljivog značaja je prevencija, odnosno rano otkrivanje ove bolesti, kao i multidisciplinarni pristup ovoj bolesti, a Pravilnikom o bližim uslovima za obrazovanje centra za mentalno zdravlje u zajednici koji je donet od strane ministra zdravlja 2021. godine (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2021) precizno je definisano šta podrazumevaju preventivna delatnost, multidisciplinarni tim, te koji sve profili čine sastav tima i koji su njihovi poslovi i zadaci.

Takođe, pomenuti Pravilnik je definisao dnevne usluge u zajednici. Članom 6. Pravilnika je propisano da se u sklopu sistema pružanja usluga centra za mentalno zdravlje u zajednici mogu organizovati:

  1. Dnevni boravak za lica sa mentalnim smetnjama;
  2. Dnevni centri za starija lica, što upotpunjuje sistem službi i povećava usluge zaštite mentalnog zdravlja;
  3. Zaštićenje kuće ili stanovi;
  4. Udruženja korisnika usluga i dr.

Međunarodna statistička klasifikacija bolesti i srodnih zdravstvenih problema MKB-10, koju je priredio Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, demenciju svrstava u grupu V – Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja, shodno čemu lica obolela od demencije bez sumnje mogu da koriste napred navedene dnevne usluge u zajednici.

Naime, u navedenoj klasifikaciji, za demenciju je navedeno sledeće: “Organski i simptomatski duševni poremećaji (F00-F09). Ova podgrupa obuhvata niz duševnih poremećaja grupisanih na osnovu zajedničke, dokazive etiologije bolesti, povrede ili drugog oštećenja mozga, koje dovode do disfunkcije mozga. Disfunkcija može biti: a) primarna, koja direktno ili selektivno pogađa mozak, kao što je to kod bolesti, povreda i oštećenja; ili b) sekundarna, koja napada mozak samo kao jedan od više organa ili sistema tela. Demencija (F00-F0Z) je sindrom oboljenja mozga, obično hronične ili progresivne prirode, u kome postoji višestruko oštećenje viših kortikalnih funkcija, uključujući pamćenje, mišljenje, orijentaciju, shvatanje, računanje, sposobnost učenja, govor i računanje. Svest nije izmenjena. Kognitivna oštećenja su, obično, praćenja deterioracijom kontrole emocija, socijalnog ponašanja i motivacije, što može nekada i da predhodi. Ovaj se sindrom javlja kod Alzheimerove bolesti, cerebrovaskularne bolesti i u drugim stanjima koja primarno ili sekundarno pogađaju mozak. Koristite dodatnu šifru, ako je potrebno, za označavanje naglašene bolesti. F00.-* Dementia in morbo Alzheimer (GZ0.) Demencija u Alzheimerovoj bolesti Alzheimerova boleet je primarno degenerativno oboljenje mozga nepoznate etiologije sa karakterističnim neuropatološkim i neurohemijskim odlikama. Počinje, obično, podmuklo, i razvija se sporo ali sigurno u periodu od nekoliko godina. F00.-* Dementia in morbo Alzheimer praecox ( (G30.0) Demencija u Alzheimerovoj bolesti, sa ranim početkom Alzheimerova demencija: počinje pre 65. godine, sa relativno brzim tokom deterioracije i značajnim multiplim poremećajima viših kortikalnih funkcija. Dementia praesenilis, Alzheimer Morbus Alzheimer, typus 2 degenerativa praesenilis primaria, Alzheimer F00.1* Dementia in morbo Alzheimer tardiva (G30.1) Demencija u Alzheimerovoj bolesti, sa kasnim početkom Alzheimerova demencija: počinje posle 65. godine (obično u poznim sedamdesetim i kasnijim godinama). Dementia praesenilis, Alzheimer Morbus Alzheimer, typus 2 degenerativa praesenilis primaria, Alzheimer F00.1* Dementia in morbo Alzheimer tardiva (G30.1) Demencija u Alzheimerovoj bolesti, sa kasnim početkom Alzheimerova demencija: počinje posle 65. godine (obično u poznim sedamdesetim i kasnijim godinama ), sporo progredira i uglavnom oštećuje pamćenje. Dementia degencrativa senilis primaria, Alzheimer typus Dementia senilis, Alzheimer typus Morbus Alzheimer, typus 1 F00.2* Dementia in morbo Alzheimer atypica sive mixta (G30.8) atipična ili mešovita demencija u Alzheimerovoj bolesti Dementia atypica, Alzheimer typus F00.9* Dementia in morbo Alzheimer, non specificata (G30.9) Demencija u Alzheimerovoj bolesti, neoznačena F01 …”

Shodno Pravilniku o bližim uslovima za obrazovanje centra za mentalno zdravlje u zajednici, predviđeno je da predmetni centri budu obrazovani pri domovima zdravlja, kao i specijalnim bolnicama, institutima i klinikama za psihijatrijske bolesti i da organizuju svoj rad u skladu sa planom rada zdravstvene ustanove pri kojoj su obrazovani, na način kojim će se osigurati dostupna, kvalitetna, efikasna i kontinuirana zdravstvena zaštita lica sa mentalnim smetnjama, kao i svim drugim zainteresovanim građanima.

Kako je od suštinskog značaja otkrivanje demencije na vreme, primena odgovarajuće medikamentozne terapije po potrebi, tretiranje duševnog poremećaja ukoliko postoji, najbitnija je, kao što je napred navedeno, kvalitetna, efikasna i kontinuirana zdravstvena zaštita pacijenata sa demencijom, kao i primena različitih terapijskih aktivnosti predviđenih Pravilnikom, kao što su: socioterapije, okupacione radne terapije, rekreativne terapije, porodične terapije i dr. predviđeno pravilnikom.

Imajući u vidu zabrinjavajuće statistike, saglasni smo sa stavovima iznetim u predmetnom dopisu i ne dovodimo u pitanje činjenicu da bi odlaganje institucionalizacije osoba koje su obolele od demencije doprinelo povećanju kvaliteta ne samo njihovog života, već i života njihovih porodica u zajednici. Zajednički stav je da se rešavanju ovog kompleksnog problema mora pristupiti multidisciplinarno, kroz saradnju prvenstveno unutar zdravstvene zaštite, uz podršku sistema socijalne zaštite kao i organizacija civilnog društva, kao što je u Pravilniku navedeno: “Centar za mentalno zdravlje u zajednici obrazuje se radi obavljanja poslova, izmelju ostalog i za: uspostavljanje multisektorske saradnje na lokalnom nivou sa službamasistema socijalne zaštite, službamaa lokalnih organa samouprave, u udruženjima pacijenata i dr; saradnja sa organizacijama i udruženjima čiji su ciljevi usmereni na pomoć i podršku licima sa mentalnim smetnjama.”

Sekretarijat za socijalnu zaštitu, u načelu podržava inicijativu Srpskog udruženja za Alchajmerovu bolest “Seti se čoveka” za uspostavljanjem usluge Dnevnog boravka za odrasle i starije obolele od demencije u Beogradu, međutim uzimajući u obzir sve gorenavedeno, nesumljivo je da su prevencija, lečenje i rehabilitacija osoba obolelih od demencije primarni zadatak sistema zdravstvene zaštite građana, što je i definisano Pravilnikom o bližim uslovima za obrazovanje centra za mentalno zdravlje u zajednici.

Sekretarijat za socijalnu zaštitu ostaje kao i do sada otvoren za saradnju, kako sa organizacijama civilnog društva, grupama građana i pojedincima, tako i sa svima koji mogu da daju doprinos razvoju socijalne zaštite. Takođe, otvoreni smo za sve predloge i inicijative koje imaju za cilj unapređenje položaja osetljivih grupa građana na teritoriji Grada Beograda.

S poštovanjem,

Zamenik načelnika Gradske uprave
grada Beograda – Sekretar Sekretarijata za
socijalnu zaštitu

Aleksandra Čamagić