25 avg Onaj ko nas sasluša čini dobro našem mozgu
Razgovor je važan za zdravlje mozga. Osoba koja nas sasluša kada želimo nešto da ispričamo, čini dobro našem mozgu.
Društvene interakcije koje pružaju podršku u odraslom dobu važne su za sposobnost odlaganja kognitivnog opadanja uprkos starenju mozga ili neuropatološkim promenama kao što su one koje se javljaju usled Alchajmerove bolesti, otkriva novo istraživanje.
Istraživanje je objavljeno 16. avgusta 2021. godine u časopisu JAMA Network Open. Ovo istraživanje je pokazalo da je veća kognitivna otpornost povezana sa nečim što je, bar bi trebalo da bude, lako dostupno svima.
Kognitivna otpornost je mera sposobnosti ljudskog mozga da funkcioniše bolje nego što bi se očekivalo na osnovu količine fizičkog starenja ili promena u mozgu. Promene u mozgu povezane su sa bolestima za koje mnogi neurolozi veruju da se na njih može pozitivno uticati angažovanjem u mentalno stimulativnim aktivnostima, fizičkim vežbama i pozitivnim društvenim interakcijama.
“Kognitivnu otpornost vidimo kao tampon za efekte starenja i bolesti mozga”, kaže vodeći naučnik u ovom istraživanju Džoel Salinas.
Ovo istraživanje je pokazalo da je već sama činjenica da osoba ima nekoga na koga može da računa stalno ili tokom većeg dela vremena da će je saslušati kada želi da razgovara, povezana sa većom kognitivnom otpornošću.
Podsećamo: Saveti za komunikaciju sa osobom obolelom od demencije
“Ovo istraživanje je donelo nove dokaze da je moguće da ljudi preduzmu nešto, bilo sami za sebe ili za ljude do kojih im je najviše stalo, kako bi povećali izglede da se kognitivno starenje uspori ili spreči razvoj simptoma Alchajmerove bolesti. Ovo potonje dobija još veći značaj kada se uzme u obzir činjenica da još uvek nemamo lek za tu bolest.”
Zdrave navike razvijati što ranije
Salinas kaže da rezultati ovog istraživanja pokazuju da bi osobe mlađe od 65 godina naročito mogle da imaju koristi od društvene podrške. Kod osoba u 40-im i 50-im godinama života koje nemaju ljude koji bi ih saslušali, zabeležena je kognitivna starost za četiri godine veća nego kod od onih koji su imali na raspolaganju veliki broj slušalaca.
“Ove četiri godine mogu biti neverovatno dragocene. Prečesto razmišljamo o tome kako da zaštitimo zdravlje svog mozga onda kada smo znatno stariji, nakon što smo smo izgubili decenije vremena da izgradimo i održimo navike koje su zdrave za mozak” kaže Salinas. “Ali već danas možete da se zapitate imate li zaista nekoga na raspolaganju ko bi vas saslušao i na taj način vam pružio podršku. Upitajte i svoje najmilije to isto. Ta jednostavna radnja pokreće proces koji vam na kraju obezbeđuje bolje šanse za dugoročno zdravlje mozga i za najbolji kvalitet života koji možete imati.”