05 nov Za svet u kome se Alchajmerova bolest može lečiti
Juče je ambasada Španije u Beogradu u saradnji sa našim Ministarstvom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija realizovala konferenciju na temu: „Alchajmerova bolest – sadašnjost i budućnost“, sa ciljem povezivanja stručnjaka iz Španije i Srbije. Španija kao i Srbija spada demografski u zemlje sa vrlo starim stanovništvom. Prema procenama, u njihovoj zemlji koja ima 48 milona stanovnika živi između milion i 1,2 miliona onih sa nekim oblikom demencije. Otuda oni mnogo ulažu u istraživanja ove opake bolesti, na polju njenih uzroka, postavljanja tačne dijagnoze i adekvatnog lečenja. Spadaju među 10 najrazvijenih zemalja u tom istraživačkom segmentu. Otuda je bilo zadovoljstvo učestvovati na ovom događaju i slušati najnovije izveštaje od vrhunskih stručnjaka za Alchajmerovu bolest.
Tako smo se upoznali sa najnovijim dešavanjima u oblasti osnovnih istraživanja Alchajmerove bolesti, o složenosti biologije ove bolesti i o putu od patologije do terapije. Zatim smo se upoznali sa Kliničkim istraživanjima i početkom nove ere nade za Alchajmerovu bolest – od imunoterapija do intervencija sledeće generacije. Čuli smo o trenutnom stanju amiloidnih imuno terapija i kakav je evropski stav o tome. U tim panelima učestvovale su i naše stručnjakinje prof.dr Elka Stefanova i prof.dr Aleksandra Milićević Kalašić.
Na trećem panelu razmatran je društveni aspekt ove bolesti. Govorilo se o podšci osobama koje boluju od Alchajmerove bolesti i njihovim porodicama i podizanju javne svesti o tome. Zatim o ulozi Alchajmerovih udruženja kao vodećih dobrovoljnih zdravstvenih organizacija koje se bave negom pacijenata i pružaju podršku njihovim porodicama i negovateljima i o njihovoj saradnji u osnovnim i kliničkim istraživanjima.
U ovom delu konferencije čuli smo predsednicu Španskog udruženja za Alchajmerovu i druge mentalne bolesti i saznali da su njihovo udruženje koje sledeće godine obeležava 35 godina postojanja, osnovali oboleli i srodnici obolelih osoba. Sada imaju 19 podružnica širom Španije, a postoji još 317 udruženja koja se bave podrškom obolelima i njihovim porodicama u svim regionima širom zemlje. Ponosni su na svojih 4.000 volontera. Oni se veoma zalažu za ideju što ranije dijagnoze bolesti a mnogo rade i na promociji prevencije bolesti. Rekla je da je kod njih Alchajmerova bolest četvrti uzrok smrtnosti, zatim da 13% dijanostifikovanih imaju manje od 65 godina. Kod njih su veoma razvijeni dnevni centri za obolele i podrška porodicama. Imaju veliku lepezu nefarmakoloških usluga i podrške kako obolelima tako i članovima njihovih porodica. Njima pružaju podršku još izvesno vreme i posle smrti obolele osobe. Oni rade puno na ustanovljavanju popisa obolelih i zagovaraju da se o trošku osiguranja sprovode i nefarmakološki tretmani. Podržavaju biometrijske studije.
Posle Marilo Almagro, njihove predsednice udruženja govorila je Nadežda Satarić, predsednica Srpskog udruženja za Alchajmerovu bolest. Ona se u svom izlaganju osvrnula na tri pitanja: Upoznala je prisutne sa situacijom u Srbiji i zašto je osnovan SUAB, zatim je iznela ključne aktivnosti i postignuća u dosadašnjem radu SUAB-a i govorila je o planovima za naredni period.
Istakla je da će SUAB učiniti sve što je do njega da se u 2025. godini donese Strategija ili Nacionalni plan za borbu protiv demencije i u Srbiji, zatim da će i dalje zagovarati da se razvijaju dnevne usluge (Dnevni centri) u zajednici u svim gradovima u Srbiji. Iniciraće da pravo na pomoć u kući od strane gerontodomaćice imaju i oni koji boluju od neke vrste demencije a koji zbog uznapredovalog toka bolesti više nisu u stanju da žive sami, već koji žive sa porodicom, koja 24 sata dnevo brine o njima. SUAB će se zalagati da inovativna medikamentozna terapija bude dostupna i obolelima u našoj zemlji i da bude sufinansiranana od strane države. Na kraju je najavila da udruženje planira da napravi on-line kurs na temu: „Prevencija Demencije“ koji ce biti dostupan celokupnom stanovnistvu u mladjim i srednjim godinama koje su najbolje za smanjenje rizika od ove opake bolesti.
U ovom panelu Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije podelila je njihova iskustva iz evropskog Projekta u kome su pilotirali inovativne usluge za osobe sa demencijom u Somboru i Pirotu.
Konferenciju je pratio veliki broj stručnjaka iz ove bolesti i svih onih koji imaju interes za nju. Zaključak, koji se može izvući je da dolaze bolji dani za obolele od ove bolesti, počev od ranije dijagnoze do toga da će biti sve više odobrenih inovativnih lekova za lečenje bolesti.