Od juna 2021.godine SUAB u kontinuitetu realizuje radionice , jednom nedeljno, četvrtkom od 16 do 19 sati u prostorijama Mesne zajednice „Gazela“ na Novom Beogradu. Ovaj termin je izabran zajedno sa srodnicima obolelih jer njima najviše odgovara (zbog onih koji rade) a godi i korisnicima, jer struktuirane aktivnosti koje se u to vreme organizuju preveniraju kod korisnika sindrom „zalazećeg sunca“, odnosno da korisnici ne spavaju noću (zamenjuju noć za dan. Prilaz objektu je pristupačan, bilo da se dolazi javnim prevozom ili sopstvenim kolima. pristupačan je za nesmetan dolazak vozila sa korisnicima koji se otežano kreću i za samostalno kretanje korisnika invalidskih kolica i drugih pomagala.

Prostorije omogućavaju sprovođenje različitih aktivnosti i omogućavaju rad u malim i u velikoj grupi. Leti, ispred zatvorenog prostora mogu da se organizuju aktivnosti sa korisnicima i u otvorenom prostoru, odnosno napolju (šetnje, lagane fizičke vežbe). Objekat, u kome su locirane prostorije za radionice, je toplotno, zvučno i hidro izolovan, ima sistem centralnog grejanja koji obezbeđuje adekvatnu sobnu temperaturu, prirodno provetravanje i osvetljenje. Podovi su od neklizajućih materijala i laki su za održavanje higijene.

Radionice su dostupne:
Osobama koje imaju intelektualne teškoće, mentalne ili kognitivne smetnje u funkcionalnoj sposobnosti, zbog kojih su osobe koje su u manjoj ili većoj meri zavisne od tuđe pomoći u obavljanju osnovnih aktivnosti svakodnevnog života. Medicinskom terminologijom rečeno, usluge su dostupne osobama obolelim od neke vrste demencije, uključujući i Alchajmerovu bolest. Usluge nisu namenjene osobama u kasnoj fazi bolesti, odnosno, kada osobe gube kontakt sa okolinom, kada gube moć bilo kakve konverzacije i kada su nepokretne da ne mogu da sede ni u invalidskim kolicima.

Prilikom započinjanja usluge SUAB je predvideo da istu koriste oboleli od demencije u početnoj fazi bolesti, ali u praksi se pokazalo da su svi korisnici u poodmakloj srednjoj fazi bolesti. Ovo iz razloga što se demencije uglavnom i ne dijagnostikuju u početnim fazama već kada je bolest ozbiljno uzela maha. Tako su srodnici donosili medicinsku dokumentaciju iz koje se videlo da je bolest dijagnostikovana pre šest meseci do godinu dana a navodili da su se prvi simptomi bolesti javili pre nekoliko godina, što oni to tada nisu povezivali sa bolešću već sa običnom „staračkom“ zaboravnošću. Kada bi se demencije na vreme dijagnostikovale i oboleli, pored medikamentozne simptomatske terapije bili uključeni i u nemedikamentozne terapije, odnosno radno rekreativne i fizičke aktivnosti, njihova funkcionalna sposobnost bi duže bila zadržana i oboleli bi živeli kvalitetnije i dostojanstvenije u svojim stanovima i lokalnim zajednicama.

Svrha radionica
Učešće na radionicama omogućava obolelima od demencije, da ostanu u porodici i da svoje potrebe zadovoljavaju u sredini u kojoj žive, u svom neposrednom prirodnom okruženju i tako izbegnu ili što duže prolongiraju smeštaj u instituciju. Uslugom se obezbeđuju struktuirane aktivnosti u okviru unapred definisanog programa, u planiranim i ograničenim vremenskim periodima. Usluge su usmerene na očuvanje i održanje socijalnih, kognitivnih i fizičkih sposobnosti/funkcija korisnika. Svrha usluge sastoji se u unapređenju kvaliteta života korisnika u vlastitoj socijalnoj sredini kroz održanje i razvijanje socijalnih, psiholoških i fizičkih funkcija i veština, kako bi se u što većoj meri usporilo gubljenje funkcionalne sposobnosti (za fizičku pokretljivost, samostalnu ishranu, oblačenje i svlačenje, komunikaciju…).

Korisnicima usluge na radionicama pružaju pozitivno i konstruktivno iskustvo bravka izvan porodice. U isto vreme članovima porodice, neformalnim negovateljima obezbeđuju vreme za bavljenje svojom profesionalnom delatnošću, svojim drugim poslovima u kući i za kvalitetnije korišćenje svog slobodnog vremena. Na radionicama, kada dovode svoje drage obolele osobe o kojima svakodnevno brinu, imaju šansu da upoznaju druge negovatelje, sa kojima će moći da vode razgovore koje ne mogu da vode sa svojim dragim obolelim osobama. Razmenjivaće iskustva o ponašanjima obolele osobe, o nezi…nekada I srodnici sa radošću učestvuju na pevanju ili se uhvate u kolo, pored svoje drage osobe

Aktivnosti na radionicama
Različite vrste aktivnosti mogu biti veoma značajne za obolele od demencije. Istraživanja su pokazala da oboleli koji svakodnevno sprovode neku fizičku aktivnost imaju manje problema sa pojavama nepoželjnog ponašanja. Kod planiranja aktivnosti ne treba tražiti previse od korisnika i opterećivati ga. Samo u takvoj situaciji on neće osećati pritisak na koji ne može da odgovori i neće biti suočen sa činjenicom da je zakazao. Kvalitet ili rezultat aktivnosti nisu bitni, najbitnije je da se aktivnost obavlja i da korisnik u tome uživa. Osobe koje pate od neke vrste demencije mogu biti manje fizički izdržljive i/ili imati problema sa održavanjem pažnje. Ključno za realizaciju aktivnosti sa njima je da budete fleksibilni i kreativni. Trudite se da ih uključite u aktivnosti koje zadovoljavaju njihove mentalne, fizičke i društvene potrebe. Održavanje aktivnosti korisnika kroz fizičke vežbe, mentalne stimulacije i društvene angažmane, mogu kreirati pozitivna iskustva, kojima će se umanjiti stres i neželjena ponašanja, koja često prate obolele od demencije. Aktivnosti pomažu jačanju samopoštovanja, povećavaju fizičku snagu i pomažu pri drugim dnevnim aktivnostima.
Ključno je da stručni radnik, saradnik ili volonter koji uvodi korisnika u aktivnosti bude smiren i staložen, jer to doprinosi smirenosti korisnika. Važno je da sporo i jasno daje uputstva korisniku i pomaže mu kako bi razumeo šta treba da radi. Komplikovane reči, dugačke rečenice ili nejasan izgovor korisniku otežavaju razumevanje. Ne treba da kritikuje niti ispravlja korisnika. Bitno je da se korisnik koncentriše na proces rada a ne na krajnji ishod. Stručni radnik, saradnik ili volonter je tu da ponudi pomoć i nadgleda korisnike u njihovom radu.

Aktivnosti su koncipirane tako da:

• budu zanimljive i poboljšavaju kvalitet života korisnika;
• pospešuju socijalizaciju i interakciju i podižu intelektualnu stimulaciju;
• ohrabruju kreativnost korisnika;
• podržavaju preostale očuvane sposobnosti i znanja korisnika;
• pomažu da se smanji pojava nepoželjnog ponašanja korisnika;
• pomažu da se korisnik oseća korisnim i zadovoljnim i da mu je prijatno.

Aktivnosti se prilagođavaju svakom korisniku pojedinačno u zavisnosti od faze bolesti, preostalih kapaciteta, mogućnosti i interesovanja svakog korisnika ponaosob. Kvalitet i rezultati aktivnosti su u drugom planu a u prvom planu je da se aktivnosti izvrše i da se obolela osoba oseća nezavisnom, korisnom i zadovoljnom. Aktivnosti treba da poboljšaju kvalitet života korisnika i doprinesu očuvanju potencijala korisnika. Ključ svake aktivnosti je da bude jednostavna.

Treba prihvatiti i mogućnost da korisnik odbija da učestvuje u aktivnosti ili da ne može da završi određenu započetu aktivnost. Ohrabrimo ih i zainteresujemo ih za aktivnost, kroz razgovor, instrukcije šta treba da urade i pokazujući im predmete koje će koristiti. Pohvalimo ih: “Odlično to radiš” ili “Pa ti ćeš završiti pre mene”. Kao tehnika uključivanja korisnika u aktivnost, može da posluži da stručni radnik ili volonter započne aktivnost.

Aktivnosti obuhvataju
1) organizovanje radno-okupacionih aktivnosti, koje podstiču usmeravanje pažnje korisnika i podstiču njegove senzo-motorne, kognitivne, integrativne i psiho socijalne sposobnosti. Organizuju se mentalne aktivnosti koje stimulišu um, koje podstiču razvoj novih znanja i veština: kreativne aktivnosti, sudoku, igre sa kartama i dominama, bingo, slaganje puzli, društvene igre, poput igara memorije, ne ljuti se čoveče.
Slikanje, crtanje, bojenje – ove kreativne aktivnosti mogu sprovoditi oboleli koji su se nekada bavili crtanjem ili im je nešto od ovoga bio hobi, a mogu to raditi i po prvi put, oni koji nisu imali nikakvog iskustva na tom planu. Ove aktivnosti korisniku daju prostor slobode i one su šansa za osećanje lakoće kod korisnika. One pružaju mogućnost dementnim osobama da koriste simbolički i emocionalni jezik umetnosti i oslobode se anksioznosti i napetosti. Takođe se povećavaju njihov osećaj samoidentita i samopouzdanja. Ove aktivnosti deluju umirujuće i opuštajuće.

Može se koristiti plastelin ili drugi materijal za pravljenje figura ili ukrasa. Slaganje kocki i pravljenje određenih oblika u jedan model. Pletenje takođe može biti delotvorno. Uvek je korisno znati da treba koristiti mekane materijale, poput mekane vune za pletenje, plišane igračke.

Sve ove aktivnosti korisnici mogu raditi sami, a mogu ih raditi zajedno sa drugim korisnicima. Poželjno je da ih rade zajedno sa drugim korisnicima, ali ne po svaku cenu.

Ukoliko aktivnosti obavljamo zajedno sa obolelom osobom u svojstvu terapeuta ili volontera: usmerimo se na ono što obolela osoba može da uradi a ne na ono što ne može, pružamo pomoć, aktivnosti podelimo u niz manjih celina, usmerite se na proces rada a ne na krajnje ishode i pokazujemo strpljenje.

2) rehabilitacione i terapijske aktivnosti
Fizičke aktivnosti održavaju koordinaciju i snagu mišića. Na radionicama se odabiraju aktivnosti u kojima su korisnici uživali ranije, poput: šetnji u prirodi i usput posmatranje dece koja se tamo igraju, posmatranje ptica, cveća ili insekata. Pri šetnji se može sa korisnicima razgovarati o oblicima oblaka, o bojama cveća, bojama i oblicima lišća na drveću, o mirisima i zvukovima. Od fizičkih aktivnosti u samom prostoru Mesne zajednice, sa korisnicima se rade fizičke vežbe, organizuje boćanje, pikado, vežbe pokreta i ili igre pravljenja talasa ili dobacivanje lopte.
Važna terapijska aktivnost je komunikacija sa korisnicima. Ona se obavlja sve vreme tokom sprovođenja svih aktivnosti sa njima. Pored toga ima posebno koncipirane terapijske aktivnosti, poput grupnog socijalnog rada i/ili pričaonice, koja ima funkciju terapije prisećanja. Sposobnost korisnika da komunicira je ključni element za odvijanje kvalitetnog života obolelih od demencije. Socijalne aktivnosti bitno utiču na razvoj svesti o sebi, pozitivnih osećanja I umanjuju osećaj usamljenosti, izolovanosti I depresije

Osnovna funkcija rada sa grupom korisnika u pričaonici je da se uspori dalji razvoj demencije, sa jedne strane, a sa druge, da se stvori dobra emocionalna klima u dnevnom boravku. Grupa je mesto gde korisnici mogu slobodno da verbalizuju svoje stavove u vezi sa njihovom aktuelnom zdravstvenom situacijom, ako su u početnoj fazi demencije. U grupi korisnici mogu da uče kako da se što duže uspešno orijentišu u vremenu i prostoru. To su grupe za orijentaciju na stvarnost, čiji je osnovni cilj obaveštenje o danu, datumu, vremenu, gde se nalaze, sa kim se nalaze u prostoru (ko je još sa njima u grupi), zatim orijentacija prema sebi (gde svaki korisnik daje podatke o sebi) i sl. Grupa može biti mesto za sećanje na uspomene korisnika, ukoliko su korisnici u početnoj ili srednjoj fazi demencije. Tu oni pričaju svoje priče i događaje iz prošlosti. Cilj ovih grupa je i vežbanje govora i prepoznavanja.

Stručni radnik vodi grupu/pričaonicu, obraćajući se svakom korisniku ponaosob, mirnim i odlučnim tonom, sa pitanjem: ”Kako ste danas”? Sa svakim korisnikom u momentu obraćanja njemu, pravi ponaosob kontakt očima, čime mu pokazuje da ga sluša i da pokušava da ga razume. Čak i kada ne razume šta korisnik govori, hrabri ga da izražava svoje mišljenje. Ne požuruje ga, jer to korisnika čini frustriranim. Kada svako od korisnika u grupi kaže svoj odgovor na postavljeno pitanje, stručni radnik postavlja sledeće, koje zavisi od odgovora koje je čuo u dotadašnjem razgovoru, ili zavisno od planiranog cilja za razgovor u tom danu. Može to biti pitanje: “Šta vas čini radosnim?“.

„Osobama sa demencijom, naš zajednički jezik postepeno se gubi, stoga moramo naučiti njihov jezik. Naš je zadatak da ih s našim ušima, očima i glavama, a posebno našim srcima, slušamo.“ Nešto od aktivnosti koje mi demonstriramo na radionicama, srodnici posle neke od njih primenjuju u kućnim uslovima.

Ko sve ovo realizuje tim entuzijasta i ljudi dobre volje, koji odvajamo svoje vreme i delimo ga sa onima kojima je ono najpotrebnije: Željka, drama terapeut dramska umetnica, koja donira svoje vreme od avgusta 2023. godine i daje svoj doprinos prilikom različitih tribina koje promovišu značaj preventivnih aktivnosti kako bi se odložilo ili usporilo napredovanje bolesti. Jovanka i Žika, dolaze od jula 2021. kada im god vreme dozvoli, Žika da pomaže u pevanju a Jovanka u praktičnom radu i u igranju. Profesor muzike u penziji Mile, od septembra 2021 redovno, dok nije pao sredinom prošle godine, danas dolazi povremeno Anđela, studentkinja socijalnog rada, dolazi i pomaže od decembra 2022.do jula 2024, redovno a danas kao socijalna radnica povremeno. Naša Branka, socijalna radnica u penziji, dolazi i pomaže od 2023. kada god joj vreme dozvoli. Penzioneri, Mirena psiholog u penziji je pojačala naš tim od septembra 2025. Naš tim je u novembru ove godine pojačala mlada Irina , student III godine psihologije. A sve njih okuplja I koordinira Nada, socijalna radnica u penziji, koja vodi i pričaonicu na radionicama.
Koristim ovu priliku da se svim volonterima još jednom javno zahvalim I kažem vam bez vas ništa od ovoga SUAB ne bi mogao da realizuje. Vi ste snaga našeg udruženja.

Kako nemamo finansijsku podršku od države niti nekog drugog donatora, sve ovo radimo potpuno volonterski. Srodnici obolelih ili drugi ljudi dobre volje nam pomažu članarinama ili sitnim donacijama, da možemo da servisiramo obavezne troškove koje udruženje ima. Na tome smo ima veoma zahvalni. Uskoro ćemo objaviti I tu listu.

Foto Ana Batrićević